У Србији постоји преко хиљаду изворишта хладне и топле минералне воде, као и велико богатство минералног гаса и лековитог блата. Захваљујући том богатству, бање помажу или олакшавају тегобе, убрзавају лечење или зарастање разних прелома. У Србији званично има више од 40 бања и лечилишта. То је статистика. У реалном животу је стање прилично сиво.
Неуспеле приватизације, тајкуни и јавашлук довели су неке од наших бања да не само да нису места за одмор већ их сви заобилазе у широком луку. Матарушка, Нишка, Буковичка бања само неке бање које су у СФРЈ биле омиљене, а данас би могле да послуже за снимање хорор филма. Ипак, на срећу има и позитивних примера.
Матарушка бања: Србија има свој Чернобиљ!
Нагло урушавање Матарушке Бање кренуло је 90-их година, да би након доласка таласа избеглих и расељених с КиМ почела потпуно да тоне. Многе виле послужиле су као прихватилиште за немоћан и преплашен народ, а они су остали да у њима живе пуних 15 година. Осим хотела „Термал“, који је једини остао да ради, више није било могућности да туристи уживају у чарима предратне Матарушке Бање. Њен траг остао је само на разгледницама.
Држава се није ни у једном погледу потрудила да сачува ово место од пропасти, а данашњи изглед могао би једино да послужи као део сценарија неког хорора.
– Бања изгледа као да су људи пред неком масовном заразом побегли главом без обзира, носећи са собом само неопходне ствари. Чернобиљ није ништа наспрам онога што се нама догодило. Бања је умрла, а ми смо остали у њој. Паркови су уништени, а да не причам о предратним, некад тако дивним вилама. Играли смо се као деца у њиховим парковима. Лети нам је било далеко занимљивије јер је било пуно гостију. Али и зима је имала својих чари. Своје детињство крајем 70-их и почетком 80-их не бих мењао ни с једним вршњаком из Краљева – прича Милош Петровић.
Природна лечилишта Матарушка и Богутовачка бања од пре пар месеци су у стечају. Богутовачка бања остала је без гостију након затварања купатила.
У Богутовачкој бањи протеклих деценија успешно је лечено на десетине хиљада гостију – пацијената из земље и света. Сада се сви питају има ли лека за њу. Посебно су незадовољни власници кућа за издавање.
Врњачка Бања: Понос бањског туризма
Врњачка Бања је успон доживела 1950-1960. године с повећањем броја посетилаца. Осамдесетих година прошлог века, имала је највећи број посета – близу 200.000 посетилаца, који су остварили два милиона ноћења. Данас је слика „краљице српских бања“ ипак другачија, јер је период транзиције кроз који је Србија пролазила оставио траг и на њој. Али и поред тога, успела је да задржи епитет најпосећеније бање у Србији.
Туристички комплекс ХТП „Фонтана“, туристички стуб Врњачке Бање, неколико пута је био предмет неуспелих приватизација, а с капацитетом од око 800 лежаја у своја четири објекта, представља највећу хотелску кућу у Србији. Све што поседују налази се на најексклузивнијим локацијама у Врњачкој Бањи.
Председник општине Бобан Ђуровић каже да је приватизација ХТП „Фонтана“ из Врњачке Бање главно питање за то туристичко место.
– Очекујемо инвеститора који ће уложити значајна финансијска средства, али и сачувати радна места. До сада смо разговарали с представницима „Алко групе“, компанијом „Цептер“, власницима хотела „Мона“ – рекао је председник општине Бобан Ђуровић.
Бања Кањижа: Лече блатом и термалном водом већ 103 године
Атомска бања: Приватизација као једини спас
Од 2008. године, бања је још два пута променила власника. Најпре је 2013. године први већински власник, предузеће „Бонида“, након пет година газдовања продао лечилиште „Еликсир групи“ из Шапца, која је у децембру 2014. године 75 одсто свог удела за 2,85 милиона евра продала фирми „Цезијум МС“ из Новог Сада. Априла 2012. године, у оквиру лечилишта отворена је Специјална болница „Вујан“ са 120 постеља, у рангу четири звездице.
Приватизација Атомске бање редак је пример успешне промене власништва у чачанском крају. У лечилишту је запослено 130 људи.
Буковичка бања: Краљевска, а пропада
Буковичка бања, једна од ретких „краљевских бања“ у Србији, не ради. И поред своје престижности, доброг положаја јер се налази на само 78 километара од Београда, већ три године је затворена. Светозар Илић, један од поверилаца и бивши директор Буковичке бање, каже да је „стање у Буковичкој бањи катастрофално“.
– У септембру је раскинута приватизација, а имовина треба да се врати и да се укњижи на Републику Србију. Буковичка бања не ради, од 2013. године нема госте. Има само генералног директора кога нико никада није видео. Не користи се ништа од имовине – мотел „Ловачки дом“ на Букуљи, „Шкољка“ у парку Буковичке бање, хотел „Старо здање“, који је стар преко 150 година и који је граду подарила династија Обреновић, ресторан у који је уложено 50.000 евра пре продаје. Све то богатство пропада. А бања је позната по минералној води, по шеталишту на Букуљи и била је лек за болести желуца, а најпознатија у бившој Југославији за лечење дијабетеса. Чека се нови стратешки партнер јер, по мишљењу свих Аранђеловчана, „срамота је да једна од краљевских бања буде затворена“ – каже Светозар Илић.
О благотворности киселе воде говори податак да је још 1811. своје здравље њоме крепио Доситеј Обрадовић. Почетком 20. века почиње и ручно флаширање киселе воде у фабрици „Књаз Милош“, која је награђена најпрестижнијим међународним признањима за квалитет.
Бања је позната по лековитој минералној води, а користи је сада једина установа која ради, а то је Специјална болница за рехабилитацију. Поред воде, користи се и глина за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система.
Овчар Бања: Време је стало
Мештани наглашавају да је ситуација била подношљивија док није изграђена обилазница око Овчар Бање на магистралном путу Чачак – Ужице. Парадоксално, један значајан инфраструктурни пројекат условио је потпуни суноврат варошице која се налази на непуних 50 метара од те саобраћајнице.
Више нико у Овчар Бању не свраћа ни на кафу. Затворена је бензинска пумпа на којој су некада аутомобили чекали на ред за гориво, одмах затим катанац је стављен и на киоске, а у самом месту затворене су и две кафане, а остала је да ради само једна продавница, у коју уђе двадесетак муштерија дневно. Да нема велнес центра „Каблар“, туриста ових дана не би имао где да сврати – причају мештани.
Нишка Бања: Остала је само нада
Због недовољног броја категорисаних лежајева, Нишка Бања изгубила је статус бање током ове године. Од три хотела, данас не функционише ниједан осим приватних вила, а раде само два расторана.
Нишка бања позната је као природно лечилиште богато термоминералним изворима воде и природним минералним блатом. Вода извире на четири извора с температуром од 36 до 38 степени и право је место за љубитеље природе. Као таква, некада је била веома посећена, али популарност међу туристима је из године у годину све више опадала.
Становници Бање кажу да углавном туристи долазе на један дан, укључујући екскурзије и лечење.
– Нишка Бања је здрава, лепа и пријатна. Некада је била посећена, али сада сви долазе углавном на један дан или из здравствених разлога ако морају да бораве ту. Не разумем како је допуштено да оволико пропадне и да изгубимо статус бање. Верујем да уз мало труда бања може бити омиљено место и међу младим туристима – каже Јован Здравковић.
Нишка Бања добила је пре неколико месеци новог председника општине Дејана Јовановића (СНС), који је одмах након добијеног мандата најавио да ће радити на томе да поврати статус бање.
Министар здравља Златибор Лончар обишао је Институт „Нишка бања“ и изјавио да је задовољан функционисањем ове установе, што иде у прилог томе да за Нишку Бању има наде.
– Институт ради добро, оно што смо успели да договоримо у овом тренутку јесте реконструкција базена. Што се приватизације тиче, Институт сам одлучује, ако постоји жеља и уколико се нађе стратешки партнер који би уложио, ми смо ту да подржимо – рекао је Лончар.
Сокобања: Аква парк главни адут
Сокобања је прави пример да исправно улагање у туризам може да донесе много користи. Ова бања својом рекордном посећеношћу, разноврсношћу гостију, али и понуде демантује стереотип да су бање лечилишта и одмаралишта за старе.
У првих шест месеци ове године Сокобању је посетило 18.000 туриста, по чему је, уз Врњачку бању, најпосећенија у Србији, према подацима Републичког завода за статистику.
Препуне баште угоститељских објеката, групе тинејџера, млади брачни парови са децом, срећу се на сваком кораку. Такође, људи из Србије који раде у иностранству све су чешћи гости. Само ове сезоне у Сокобањи је за 20 одсто више туриста него претходне, док се број туриста из разних светских земаља повећао за више од 100 процената.
– Одлична посећеност забележена је током целе летње сезоне, а у јуну, јулу и августу тражио се и кревет више. Бањско шеталиште је свакодневно било пуно гостију, што је свима нама била информација да сезона иде у одличном правцу – каже Љубинко Миленковић, директор Организације за туризам и културу.
Успешну летњу сезону Сокобањи је, неминовно, обезбедио аквапарк “Подина” који је на дневном нивоу бележио и до 3.000 купача.
Рибарска бања: Профитабилни и модерни
Рибарска бања спада у ред профитабилнијих лечилишта у Србији и у овој малом бањи подно Јастрепца нису одушевљени идејом да буду приватизовани.
– Имамо одличну попуњеност капацитета. У јеку сезоне она износи 100 одсто, а на годишњем нивоу између 75 и 80 одсто. Специјална болница има око 500 постеља, а око 400 кревета је на располагању гостима у приватном смештају – истиче др Душан Шокорац, директор Специјалне болнице „Рибарска бања“.
Пре пет година отворен је велнес центар који је скоро топлом везом повезан са вилом „Херцеговина“. На брду Самар ове године је изграђен тениски терен, а на истој локацији у плану је изградња три базена, за одрасле, децу и са тобоганом.
Отворена су и три нова дијагностичка кабинета, за ултразвучну дијагностику, ЕМНГ и остеопорозу.
– Купили смо нови рендген апарат јер је стари набављен још пре 50 година. Такође смо купили и хибербаричну комору и од 1. новембра моћи ћемо да радимо хипербаричну оксигенизацију. Око 40 одсто наших капацитета попуњавају пацијенти које шаље Републички фонд здравственог осигурања, док је остатак на тржишту – додаје Шокорац.
Поред домаћих гостију, у Рибарску бању радо долазе и странци, из Русије, Румуније, Холандије, бивших југословенских република. Након ослобођења, 1834. године, књаз Милош је наредио да се научно испитају воде Рибарске бање на Медицинском факултету у Бечу. Од тада до данас све крунисане главе Србије посећивале су и боравиле у Рибарској бањи, а најчешће краљ Петар И Карађорђевић, који је овде лечио реуму и радио државничке послове. Декларацију о повратку Косова и Метохије матици Краљевини Србији потписао је у Рибарској бањи 25. августа 1913. године.
Последњих осам година најпознатији гост Рибарске бање је Звонко Милојевић, бивши голман Црвене звезде, који се опоравља од последица тешке саобраћајне несреће.
Бања Ковиљача: Специјална болница за понос
Специјална болница за рехабилитацију „Бања Ковиљача“ стуб је здравственог, бањског и туристичког потенцијала једне од најлепших бања у Србији. Болница, која је ове године планирала улагања од 60 милиона динара сопствених средстава, бележи и рекордан број посетилаца у првих десет месеци, каже директор др Александар Јокић.
– Прошле године смо потписали споразум са Министарством туризма и трговине Републике Српске, а у априлу ове и споразум о сарадњи са Тузланским кантоном и сви његови становници имаће попуст десет одсто на све услуге у нашој установи од 15. новембра ове до 15. марта наредне године – каже директор.
Руководство установе је решило да смањи трошкове тамо где је могуће како не би повећавали цене, а ван сезоне дају и одређене попусте.
Овде раде у две смене, а да ће им ово бити пословна година из снова потврђује податак да дневно на терапији имају више од хиљаду пацијената, од 7 до 21 сат. Стационарно се лечи око 600 пацијената, остали амбулантно, а установа располаже са 418 постеља, док остале смештајне капацитете закупљује.
– Раније је код нас годишње лечено око 18.000 пацијената, колика је била пројекција и за ову годину, али по свему судећи до краја године то би могло бити и 20.000. Имали смо 135.000 дана лечења прошле године, за ову је било процењено две хиљаде више, али је могуће да то буде и 140.000 – наглашава др Јокић. Установа ће за две године обележити јубилеј 160 година организованог лечења у бањи.
Оно што већ годинама пропада као део стечајне масе некадашњег Хотелско-туристичког предузећа „Бања Ковиљача“ јесте одмаралиште „Гучево“, изграђено 1976. године по пројекту Михајла Митровића, са 87 соба и 216 лежајева. То је први хотел изграђен после Другог светског рата у Ковиљачи.
Пролом и Луковска бања: Понос Куршумлије
Поред Куршумлијске бање која је задњих дванаест година потпуно запуштена и препуштена зубу времена, у куршумлијској општини послују још две и то врло успешне бање, Пролом и Луковска бања. Обе бање послују у саставу „Планинке“ а.д. из Куршумлије у чијем саставу је и „Пролом вода“. Захваљујући одговорном политиком и сталним улагањем како у инфраструктуру, тако и у услове за смештај гостију, ове бање су последњих двадесетак година постале озбиљан конкурент у туристичкој понуди Србије. Оно што је посебно занимљиво је да су некада све три бање, Пролом, Луковска и Куршумлијска, биле у саставу „Планинке“, али је од 1987. године Куршумлијска бања изашла из тог састава.
Луковска бања је свој процват и развој започела 1999. године изградњом хотела „Копаоник“, а десетак година након тога и хотела „Јелак“. У саставу ових хотела се налази по један отворени и затворени базен, велнес центри, а опремљени су и богатим медицинским блоком. Луковска бања је позната по врло успешном лечењу од болести реуматизма, остеопорозе, стања након прелома костију и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему, гинеколошких обољења…, капацитета око 300 лежајева. Бању карактеришу обиље извора минералних вода, нетакнута природа шумовитог Копаоника и кристално чист ваздух. Пролом бања почела је са радом 1964. године изградњом хотела “Радан”, капацитета преко 400 лежајева. Сталним улагањем у оквиру хотела обједињен је смештај у удобном собама, савремени медицински и велнес третмани, садржаји за рекреацију, забаву, излете. Бања је посебно погодна за лечење бубрега и мокраћних путева, болести органа за варење, кожних обољења, дијабетеса…
Неискоришћени потенцијали Баната
Бања Русанда у Меленцима код Зрењанина, позната у региону по свом лековитом блату и лечењу реуматских обољења, сасвим солидно функционише и шири палету услуга велнес и спа програмима. Али средњи Банат има још потенцијала за бањски развој, који су потпуно неискоришћени. У селима Торда и Лазарево су лежишта лековите воде, која су пре неколико деценија експлоатисана, а сада таворе неискоришћена. У Торди, селу у општини Житиште, почели су интензивну кампању да се „горка вода“ и извори термалних вода температуре чак 73 степена, поново експлоатишу, од општине Житиште добили су подршку за истражна бушења и поновне анализе.
Гамзиградска бања: На рубу пропасти
Гамзиградска бања код Зајечара спада у ред оних које су због лоших политичких прилика доживеле тоталну пропаст. У некада веома посећену бању у овом делу Србије, сада ретко ко долази.
Предузеће „Ромулијана“ д.о.о. у Гамзиградској бањи, комплекс састављен од хотела, ресторана и још неких објеката, већ три године је угашено, према незваничним информацијама због дуга од 200 милиона динара. Мештани Гамзиградске бање огорчени су због ситуације која влада годинама, али се присећају и лепших дана.
– Било је привлачније место када је хотел радио. Сада је као пустиња, били смо први а сада смо најгори – каже Миливоје Станковић.
– Ово је најугроженија бања, немамо више ништа. Некада су нам деца радила у хотелу, све је било живо, пуно народа у свако доба године – каже Јелица Прејковић.
Од ове године предузеће „Ромулијана“ је у стечају.
Куршумлијска бања: На рубу пропасти
Једна од познатијих бања из времена старе Југославије, Куршумлијска бања затворена је већ скоро 12 година. Тиме је зарастао у коров и препуштен зубу времена и једини рехабилитациони центар у бањи, хотел „Жубор“, површине 16.500 метара. Хотел има 152 собе са 300 лежајева и затворен базен. У бањску својину спада и више десетина хектара земљишта у окружењу. Поред некада најсавременије опремљеног медицинског блока за лечење реуматских болести и болести локомоторног система, у самој бањи постоји више термалних извора чија топлота достиже 64 степена Целзијуса. Са тих извора загревала се читава бања, што је представљало велику уштеду, посебно у зимском периоду. Куршумлијска бања је током 2004. године затворена због спора око власништва и дугова. Делимично РХЦ „Жубор“ био је у власништву ПИО фонда, који је потраживао 14,5 милиона евра од „Жубора“. У међувремену је и Пореска управа затражила 44 милиона динара неисплаћеног пореза за 2003. и 2004. годину, када је МУП Србије користио „Жубор“. У моменту затварања било је 130 радника. План је био да се бања приватизује, али иако је било више заинтересованих приватника, то се није десило до данас.
Епилог затварања јединог хотела је масовно исељавање становништва са овог рубног подручја куршумлијске општине, која се граничи дуж 102 километра са административном линијом Косова и Метохије. Малобројни мештани Куршумлијске бање кажу да годинама лепоту овог краја као да нико не жели да види. Док је хотел „Жубор“ радио, долазили су туристи, људи на рехабилитацију, радила је продавница, школа, крај је био жив.
Бања Љиг: Лековиту воду загадиле фекалије
Министарство туризма наложило је Општини Љиг да до краја овог месеца заустави пропадање пре четири године затворене Бање Љиг. Општина, међутим, одговара да над бањским комплексом нема ингеренције.
Објекти бање, која је тај статус одлуком Владе Србије добила 2000. године, затворени су пре четири године, када су сви запослени остали без посла. У међувремену, бањско подручје постало је потпуно напуштено и запуштено, зарасло у коров и шикару као дом гмизаваца и инсеката, а бањска чесма са некада лековитом водом одлуком санитарне инспекције је затворена, пошто је загађена фекалијама.
Група грађана Љига, од којих је један број њих био запослен у бањи, дуже време покушава да заустави пропадање комплекса, па су сада затражили реаговање Министарства туризма.
– Неопходно је да до краја септембра предузмете адекватне мере у складу са Законом о бањама у погледу очувања и унапређења расположивих ресурса и да нас о томе обавестите писаним путем, уз релевантну документацију – стоји у допису Министарства Општини Љиг, који је потписала државна секретарка Татјана Матић.
С друге стране, међутим, из љишке општине одговарају да над хотелом, базеном и чесмом са лековитом водом они немају ингеренције. Бања је, наиме, некада припадала ДП “Слобода” које је потом припојено ЈКП „Београдске електране“. Пошто по закону комунално предузеће не може да обавља ту делатност, формирана је нова фирма “Сувобор” д.о.о. која је отишла у стечај па је бања практично без домаћина.
– Општина је један од поверилаца и нама је у интересу да се стечајни поступак што пре оконча, што због новца који потражујемо, што због даљег развоја бање. Међутим, ми имамо ингеренције само на јавним површинама у бањи, али објектима немамо чак ни право приласка – изјавио је начелник Општинске управе Стево Вранешевић.
У бањском компексу налази се још једна бушотина лековите воде коју је својевремено направило Министарство рударства. И она је напуштена.
Звоначка бања: Срамота југа Србије
У живописној клисури реке Јерме надомак Пирота налази се Звоначка бања и хотел „Мир“, некада најпосећенија локација југоисточне Србије који не ради од 2007. године. Звоначка бања смештена је на 680 метара висине, са извором минералне воде чија температура износи 28°Ц. Вода благотворно делује на нервни систем, а у склопу хотела постојао је комплетан медицински блок.
– Хотел не ради од 2007. и потпуно је руиниран. Због тога је уговор са тадашњим закупцем раскинут, али је хотел остао без прозора и врата, без медицинског блока и 140 лежајева јер је закупац, како је наводио, „олакшао темеље због реконструкције зграде“. Хотел је 2008. продат новом власнику, који је реновирао отворене базене, а реконструкција хотела још није почела.