Када су људи дошли на Балкан, када су постали ловци и од када користе ватру, само су нека од питања развоја човека на која одговор могу да дају археолошки налази из пећина у околини Ниша.
Изложба о налазима археолога у овим пећинама у протеклих 13 година постављена је у Галерији „Синагога“ нишког Народног музеја и траје до 6. новембра.
Душан Михаиловић, професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, који је руководио истраживањима у нишким пећинама, каже да налази из њих описују све фазе у културној и биолошкој еволуцији човека.
– Палеолитска налазишта у нишкој котлини се хронолошки надовезују једно на друго, откривајући пола милиона година људске историје на овом простору. Ретко где у Европи је забележена таква концентрација налаза и налазишта из овог периода. У том погледу Баланица се може упоредити са шпанским налазиштем Атапуерка, где су нађени најстарији скелетни остаци човека у Европи – наводи Михаиловић.
Он каже да вилица из Мале Баланице, нађена 2006. године, спада међу најстарије остатке хоминида у Европи.
– Захваљујући овим налазима сада се може сагледати континуитет у насељавању не само нишке котлине него и југоисточне Европе. На овом простору се прате четири етапе у еволуцији човека. Најранија се десила пре пола милиона година, а из тог периода имамо фосил вилице и неколико камених алатки. То је заиста невероватна старост. Тај фосил вилице је допринео сагледавању људске еволуције јер се сада сасвим другачије тумачи еволуција човека у том периоду – објашњава Михаиловић.
Тај фосил припада врсти хомо хајделбергензис и послужио је као основ за редефинисање ове групе. Наиме, за разлику од западноевропских хајделбергензиса, фосил из Мале Баланице не садржи неандерталске елементе, што сведочи о томе да у хладним периодима Балкан није био изолован од остатка Евроазије, као што је то био случај са западном Европом.
– Преци човека су у том периоду вероватно живели поред река и више су се бавили стрвинарењем животиња него ловом. Користили су алатке од камена за обраду дрвета, меса, крзна, коже. Живот се мења пре 300.000 година јер почињу да лове. Највећи број остатака из Баланице припада козорогу пошто су они ловили козороге и јелене. Баланица сведочи о самим коренима организованог лова, употреби ватре и друштвеној организацији хоминида. У светским оквирима налаз фосила вилице из Мале Баланице и археолошки налази из Велике Баланице и Пештурине имају огроман значај. То су кључна налазишта, али у последње време смо почели да откривамо нова налазишта из нешто познијег периода (пре 40.000 до 10.000 година) која су нам помогла да заокружимо слику о људском боравку на овим просторима – објашњава Михаиловић.
О наредној етапи сведоче налази стари између 200.000 и 300.000 година, а посебно је значајно ватриште из Велике Баланице.
– У тој пећини у слоју старом 300.000 година откривена је зона горења. Та ватра није била случајна, већ је била контролисана. Претпоставља се да су хоминиди који су насељавали пећину ловили козороге, јелене, носороге и бизоне уз помоћ копља са каменим шиљцима. Крзно и кожу су обрађивали каменим алаткама, а ватра је представљала центар активности и место окупљања свих чланова заједнице. У тим слојевима је нађено на хиљаде и хиљаде камених алатки. То је једно од најбогатијих налазишта из тог периода у целој Европи. Ове године су на њему нађени и људски остаци – открива професор Михаиловић.
У налазима из треће етапе су остаци неандерталаца из пећине Пештурина у Јелашници стари између 50.000 и 100.000 година, те остаци мамута, носорога, коња, бизона…
– У пећини је нађена и једна кост са паралелним линијама. Предмет није имао практичну намену, што указује да су неандерталци били способни за графички израз и симболичко мишљење. Четврта фаза која заокружује слику о насељености нишке котлине су открића у Великој Врановици, Сићевачкој и Јелашничкој клисури, која показују да су људи овде живели у време леденог доба. Бројни минијатурни артефакти сведоче о људском прилагођавању између 19.000 и 23.000 година, када је ледено доба било на врхунцу – наводи Михаиловић.
Долазе страни истраживачи
Ископавања Баланице и других налазишта се реализују у сарадњи са Министарством културе и Универзитетом у Винипегу од 2010. године. У оквиру другог пројекта у истраживањима од 2011. учествују и стручњаци Универзитета Аризона у Тусону, САД. На ова налазишта долазе истраживачи с ових, али и са других универзитета, као и студенти, за које се одржавају летње школе.
ИЗВОР: БЛИЦ.РС