Претпоставља се да су Римљани почели посвећивати пажњу искоришћавању термалних вода Нишке Бање у 2. веку нове ере, када и уопште почиње интензивније коришћење бања на нашем простору. Ту претпоставку поткрепљују налази новца из времена владавине Хадријана (117-138 год.). Вероватно је тада каптирано Главно врело и подигнуто купатило. Хроничари Нишке Бање бележе да је цео простор садашњег парка, нарочито његов северни део, био украшен великим зградама. Биле су изграђене тако лепе грађевине да је историк Приск, описујући их 448. године мислио да су то храмови. Око термалних извора вероватно су постојала светилишта посвећена Асклепију или Хераклу, чији је култ у региону Ниша био особито поштован.
Остаци грађевина које је описао Приск откопани су приликом изградње Новог купатила 1934. године. Њихов детаљни приказ даје др Милан Шијачки, који каже: „На месту зграде новоподигнутог купатила постојао је пре тога један брежуљак, који је морао уступити места великој грађевини новопројектованог купатила. Том приликом, пошто су први слојеви земље уклоњени, откривене су неке зидине, чија је размера расла уколико се откопавало даље, тако да су оне и представљале основни садржај овог узвишења.
Даљим откопавањем ослобођене су ове рушевине од великих наноса у дужини од 45 метара (доцније је утврђено да се темељи ове грађевине продужавају и даље у састав старог постојећег купатила). У ширини се није могло доћи до краја, јер је за то било потребно већих материјалних средстава.
У истом делу ових темеља откривена је једна интересантна гробница, сводасто каменом и циглама озидана. Унутрашњост њена бија је сликовито испуњена многобројним сталактитима, који су на поду од поплочаних великих цигала просто приковали добро очуван мушки скелет. Ова гробница била је приљубљена уза саме зидине, које су и затварале њену јужну страну. И ако у њој сем поменутог ништа друго није нађено, тако обилно присуство сталактита, начин обраде и њен положај јасно сведочи о њеној великој старости, о римском пореклу, не само њеном него и темеља ове зграде, уз коју је било чврсто узидана.
Тим откопавањем успели смо добити приближну слику ове грађевине.
Она је морала бити доста висока, јер су нађени и остаци великих стубова. Сам простор у источном делу био је заузет једним дугуљастм одељењем, 5 метара широким и 20 метара дугачким. У њему су била делимично очувана степеништа за силазак, а около седишта ишарана каменом и римским циглама. Поред тога, у одом одељењу нађено је више метара оловних цеви, које су служиле за довод воде поред озиданих канала, којима је вода из Главног врела овамо дотицала. Све ово јасно сведочи да су ово последњи остаци некадашњег великог базена.
Нешто даље према истоку, а у близини постојећег старог купатила, откривено је још два мања одељења у промеру 2.5 x 3.5 метара, много боље очуваних благодарећи великим наслагама земље.
Ови су простори служили свакако у купалишне сврхе и то нешто слично даншњим кадама, међусобно каналима повезаним. Њихова унутрашња обрада тако је била мајсторски изведена да је и данас, после толико векова, сачувала своју непропустљивост благодарећи ружичасто обојеној подлози пода и зидова. Канали којима су ови простори напајани губе се под дубоком наслагом земље у правцу главног врела. Поред ових делимично су откопана још два у њиховом продужетку исте величине и особина. На жалост, даље се није смело откопавати.
Већи број осталих, великих одељења, нису нам могла пружити никакав детаљ своје сврхе. То су вероватно биле споредне или помоћне просторије, које су служиле за остале многобројне принципе лечења тог доба. Већи део тих одељења и даље је остао сакривен под дубоким слојем земље.
У току овог откопавања нађен је велико број римског новца – разног порекла, земљаног и парчан стакленог посуђа, више комада разбијених мермерних кипова, разних украса за даме и многих других предмета свакодневне употребе, све римског порекла (који се налазе на чувању у Нишком музеју)“. Већ је раније поменут и куполаст објекат на Главном врелу, који припада истој епохи.
Приликом изградње хотела „Миленковић“ (данас „Партизан“) 1935. године нађено је шест дечијих гробова са каменим саркофазима са двосливним кровом, који су датовани у 4. век. У саркофазима је нађено више примерака златних алки – минђуша, неке и са привесцима од златног лима.
У току изградње стационара „Радон“ 1972. године, случајно је откривена касноантичка гробница са две калоте. Сличношћу гробница са две калоте у некрополи и Јагодин-мали у Нишу, датована је у крај В или почетак ВИ века. Све унутрашње површине гробнице су малтерисане финим малтером, али без ликовне декорације.
У овој гробници нађена су два скелета. Прилога није било јер је гробница опљачкана у прошлости. Недалеко од овог објекта уочени су темељни остаци неке кружне грађевине (храма?) из римског периода.
Раздобље процвата античке Бање нагло је прекинуто хунским заузећем ових области 441. године. Описујући Наис неколико година касније (448.) Приск каже:“Кад смо стигли до Наиса, нађосмо град сасвим опустео, пошто је до темеља био порушен од непријатеља (Хуна)“. Свакако је била спаљена и опустела и Нишка Бања, и Приск се у њој суочио само са рушевинама.
Приликом поменутих ископавања остатака античких грашевина Шијачки је забележио да су „све те рушевине на једној одрешеној висини биле прекривене једним слојем од 20-30 цм пепела, гари и делова несагорела дрвета, а преко овог, нарочито дуж унутрашњих зидова, лежало је изваљено почађало камење, малтер и мноштво разбијених и целих великих црепова. Тек преко свега овог наслагао се таласасто водени нанос“. Овај опис јасно сведочи да у наредних 15 векова Нишка Бања никада више ни приближно није изграђена као у доба Римљана, чије остатке зграда је оковао бигар.
Извор: НАРОДНЕ НОВИНЕ