После неколико одгађања и неодржавања такмичења у Краљеву и Вршцу, која су одложена за наредне викенде, метео ситуација се смиловала и омогућила пилотима да полете са Коритника, брда изнад Нишке бање.
Велика количина влаге у ваздуху и најављене врућине нису спречиле 28 пилота из Србије, Бугарске и БиХ, да се појаве на такмичењу у прелету, у организацији Параглајдинг клуба „Грунф“ из Ниша, саопштено је из Ваздухопловног савеза Србије.
Комисија за постављање задатака (Мартиновић, Бачанин, Овука) првог дана је поставила, рекло би се класичан задатак за Нишку бању. Мало се летело назад на планину, напред у равницу, а затим преко планине Селичице, Курвинграда (старе зидине на западној страни Селичице), јужно од Ниша, ка Лесковцу, са циљем у Власотинцу.
„Трка би била изврсна да се негде код Бојника, западно од трасе трке није појавио огроман кумулонимбус, градоносни облак. Он није утицао на трку падавинама, већ огромном сенком коју је направио од Селичице па скоро све до Лесковца, „убио“ термику, тако да је већина завршила трку на путу ка Лесковцу“, прича Жељко Овука.
Субота, која је много више обећавала, разочарала је појавом гомиле кумулонимбуса на све стране осим ка Лесковцу. Пилоти су требали полетети са Релеја, најпознатијег полетишта у Нишком региону, одмах изнад села Сићево које се налази изнад познате Сићевачке клисуре, где је надморска висина 1100 м. Док је комисија за задатке припремала трку, пилоти су се извозили трактором.
Изнад Сврљишких планина, али источно, код врха Плеш формирали су се опасни облаци, а убрзо затим почеле да севају муње и ударају громови.
„Схвативши да смо на планини на којој нема заклона, пилоти су бежали и склониште од кише потражили у селу Ореовац. Громови су ударали веома близу, негде и по 30 метара од пилота, севало је из земље и ваздуха. Личило је на неки научно фантастични филм, и пука је срећа да се завршило без неке несреће“, описује Овука.
Следећег дана, сви под упалом мишића, од трчања, сушили су опрему, препакивали резервне падобране. Недеља, дан за који прогноза, само два дана раније, није обећавала временске услове, испоставила се као најбоља.
У занимљивој трци, коју је водио Бачанин, у стопу га је пратио Петровић, а Гагић и Марунић сигурно за њима на одстојању од 3-4 км. Пилоти који су поново стартовали, ужурбано су полетели поново, и покушавали, са заостатком од 12 км, да пристигну водеће.
Кесић, Соколић и Овука успевају да овере прву тачку и крећу преко Ниша, сасвим другачијом путањом ка Курвинграду. Прва двојица слећу источно од Ниша, а Овука наставља сам и полако сустиже Гагића и Марунића. Овука прелази у вођство трке, међутим био је ниско и ризиковао је, па је слетео је 1 км пре циља, а Петровић је у циљ ушао 7 минута пре Гагића.
Била је то веома занимљива трка, одличан лет Гагића и Марунића, а веома искусно летење Петровића из ПК „Голија“, који је заслужено победио у укупном пласману такмичења.
Најбољи у укупном појединачном пласману на овом такмичењу био је Зоран Петровић – Гуги из Параглајдинг клуба „Голија“ из Рашке, док су сребрну и бронзану медаљу освојила двојица клупских колега из Клуба слободног летења „Арес“ – Милош Гагић и Жељко Овука.
У спорт класи су прво и треће место такође освојили пилоти из овог клуба – Божидар Марунић и Небојша Росић, док је сребрну медаљу однео Срђан Кесић из Аеро клуба „Кумулус“. Најбоље екипе биле су: КСЛ Арес, ПК Голија и Аир 037.