Продори султана Сулејмана у два наврата ка Бечу и освајање Београда, Срема и дела Славоније, на које су Аустријанци полагали право, допринело је погоршању односа Аустрије и Турске. Стога је цар Фердинанд Фландријски слао посланства у Турску ради склапања мира. тако је у мају 1532. године, уочи другог Турског похода на Беч, упућен у Цариград султану дипломата Леонардо Ногарол.
Он није стигао у Цариград, пошто је султан већ кренуо са војском на Беч. Остао је у Нишу од краја маја до 12 јуна, 1532. године, чекајући султана. Када је дошао султан, наредио му је да чека у Београду. Ногарол је боравио у Нишу 15 дана не оставивши никакву белешку о граду. Вероватно из страха да не буде сумњив властима у Нишу.
Први пописни дефтер Ниша
Одмах за Ногаролом, јуна 1533. године, кроз Ниш је прошао Аустријанац Корнелије Дуплиције Шепер, царев лични секретар и саветник. На путу за Цариград носио је султану молбу за закључење привременог мира. Посланство је ишло Дубровачким друмом, преко Копаоника и Прокупља, стигло је у Ниш, не задржавајући се у њему. Тек у повратку, крајем августа 1533. године Шепер је водио белешке са пута и о Нишу о забележио:
„Град Ниш лежи у равници, с једне стране се диже велика гора, а другу јој страну затарају мочваре и блато. Има три мошеје (џамије). Прошавши поред поменуте горе, испод којих има топлих извора, прођосмо мимо града (тврђаве) и четири миље даље провезосмо се поред Мораве која је плаховита и широка“ . Даље наводи да му мештани „говораху да желе бити ослобођени“ и да ће „на вест“ да хришћанска војска стварно долази, свако од њих убити и десет Турака.“
Шеперова белешка „прошавши поред поменуте горе (Коритњак), испод које има топлих врела“, један је од првих помена топлих извора у данашњој Нишкој Бањи и код села Кутине. У изворима, и то Турским, Нишка Бања је први пут забележена 1498. године.
То је први пописни дефтер Ниша у коме је Нишка Бања наведена као село Бања. По том попису нишких села из 1498. године Бања је поседовала 31 хришћанску кућу, четири неожењена и једну удовицу. Ако је свака пописана кућа имала по осам чланова, а удовичко домаћинство по четири, у том случају је Бања бројала 256 становника. По броју људи била је једнака селима Миљковцу, Поповцу и Горњој Студени. Пописана је тада и Бања Кутина, као село преко 40 кућа. Овај први турски пописни дефтер нишког краја из 1498. године даје податке и о економском стању пописаних насеља. У бањи су тада пописана два сеоска млина, са приходом од 3.100 акчи и 12 земљорадника оризара, што указује на производњу пиринча у околини Нишке Бање. Пиринчана поља бележе и други путописци XВИ века.
Овај Турски извор с краја XВ века потврђује постојање бањског насеља и у предтурском периоду, односно и у средњем веку, па чак и у доба Римске Империје. Време настанка насеља у Нишкој бањи није могуће прецизно утврдити , али је свакако постојало и пре XИВ века. Шепер наводи у Бањи само „топла врела“ без помена да ли су и како коришћена. Више помена о Нишкој Бањи настаје тек у другој половини XВИИ века. године 1663. убележена је као шесто коначиште дела Цариградског друма од Софије до Ниша.
Само две године касније, 1665. године. Енглески племић Дзон Бурбори, прошавши кроз Бању у саставу Аустроугарског посланства на путу за Цариград, записао је: „Мало на страни од пута изврсно купатило у коме су се гдекоји купали …“
Одмах за њим 1667. године. Бању је посетио и дубровачки дипломата и песник јакета Палмотић, идући за Цариград и написао је да је видео „на извору мермерни базен под отвореним небом у коме су се купали многи полесници …“