“Нишка бања”, песма која осликава врцави дух и темперамент Нишлија, последњих година све више постаје и планетарни хит. Осим што је саставни део репертоара популарног виолинисте Немање Радуловића, нашла се и у филму са Дастином Хофманом “Боyцхоир”- “Хор дечака”. А зашто је ова песма занимљива људима широм света, одговор су нам дали Јошко Хартл, бубњар и Бојан Младеновић, професор нишког Факултета уметности.
Одговор на питање је једноставан: ради се о занимљивом ритму. Да би дошли до објашњења шта је то специфично у ритму „Нишке бање“, саговорници Србија Вести, Бојан Младеновић професор на ФУ у Нишу и Јосип Хартл, познати нишки бубњар, упутили су нас у „тајне“ теорије музике.
“У музици постоје наглашени и ненаглашени тонови, а њихов ток измене зове се музички метар. Такт је свака метрички одређена група између два нагласка. Наглашени делови такта су тезе, ненаглашени арзе,” каже Бојан Младеновић.
Метрика (наука о музичком метру) дели тактове на просте и сложене. Прости су тактови који имају само један метрички нагласак (само једну тезу) и ту спадају једино дводелни и троделни тактови.
Дводелни такт има једну тезу и једну арзу, а троделни једну тезу и две арзе. Сложени тактови имају две или више теза. Они настају спајањем два или више једноставна такта. Међу сложене тактове убрајају се сви тактови од четвороделног па навише.
“Такт који је примењен у “Нишкој бањи” је девет осмина (9/8), деветоделни такт који може бити правилно и неправилно сложен. Правилно је сложен ако се састоји од три троделна такта (3+3+3), што углавном срећемо у класичној музици. У овој нашој химни Ниша, песми “Нишка бања”, такт је неправилно сложен,”објашњава професор Бојан Младеновић.
Та неправилност значи да је сложен комбиновањем једног троделног и три дводелна такта. Она је могућа на више начина (2+2+2+3, 2+2+3+2, 2+3+2+2, 3+2+2+2). Неправилно сложен деветоделни такт одлика је и етно и савремене музике Балкана.
“Најпознатији пример за комбинацију 2+2+2+3 је песма „Нишка Бања„, мада је овај ритам карактеристичан и за многе друге песме и игре врањског и македонског мелоса. Примери за нешто мање заступљену комбинацију 2+3+2+2 су „Због тебе, моме убава“, „Што ми е мило ем драго“, казао је познати нишки бубњар Јосип Јошко Хартл.
Музика нашег поднебља обилује оваквим ритмовима. Пример који су саговорници Србија вести дали је и песма “Народе мој”, рок групе “Галија”.
“Постоји и десетосмински такт (10/8) који се, примера ради, може чути у филму „Немогућа мисија“ где је подела 3+3+2+2, или једанаестосмински (11/8) у песми “Леб И сол” „Учи ме мајко, карај ме” уз поделу 3+2+2+2+2, објашњава Хартл.
А ако вам је теорија музике сувише компликована за размевање, једноставно речено, (9/8) девет осмина бурека можете наручити на више начина: ако наручите три осмине, три осмине и три осмине онда је то класика, а ако наручите две осмине, две осмине, две осмине, па три – погодили сте ритам наше “Нишке бање”.
Извор: СрбијаВести.рс