Нишка Бања, место у којем су између два светска рата сви богати индустријалци из Ниша имали своје виле и које су посећивали краљеви, сада годишње има свега неколико хиљада ноћења која се бележе највише у Институту Нишка Бања и у приватном смештају, јер ни један од три од некадашња позната хотела не раде.
Председник општине Нишка Бања Дејан Јовановић каже за Тањуг да та најава премијера пуно значи становницима бање, јер су сви једногласни да је коначно дошло време да она добије место које јој припада.
Каже и да су најаве премијера већ почеле да се спроводе у дело, тиме што су отпочели радови на уређењу спортско рекреативне пословне зоне на Лозном калему, која се простире на 15 хектара, а на коју се чекало 16 година.
Наглашава да су већ потписани и меморандум о разумевању са филипинском фирмом „Имми“, која у тој зони према насељу „Никола Тесла“ планира да гради фабрику електронских компоненти за аутомобиле, и са још једним инвеститором који је заинтересован за изградњу аква парка.
„Остаће нам још доста земљишта инфраструктурно и комунално опремљеног које ћемо да нудимо инвеститорима, и молимо премијера да инвеститоре који желе да граде неке хотеле или спортско рекреативне садржаје упути на нас“, поручио је Јовановић.
Додаје да се радови на изградњи водоводно канализационе мреже на локацији Лозни калем финансирају са око 19 милиона динара из буџета, док ће другу половину средстава, јер је укупна вредност тих радова око 38 милиона динара, обезбедити локална заједница.
Након завршетка тог посла, како тврди, планирана је у тој зони и изградња приступних путева, као и изградња приградске аутобуске станице и пијаце, а око 0,9 хектара је предвиђено да се остави за слетање параглајдера.
Јовановић наводи да се Нишка Бања определила за развој туризма, те да у том смислу догађаји попут организовања првенства у прелету параглајдером, планинских бициклистичких трка, трка ободом планине Коритњак, могу да привуку већи број млађих туриста у тај крај, а они су веома значајни гости, јер је њихова ванпансионска потрошња већа.
Тренутно, како каже, у Нишкој Бањи највише бораве гости који долазе на рехабилитацију, јер је та бања позната за лечење кардиоваскуларних и реуматских болести и да су они смештени у Институту Нишка Бања који једино функционише у бањи , а чији је капацитет 560 лежаја.
„У институт долазе људи са упутом из РФЗО и то су особе на рехабилитацији и њихова ванпансионска потрошња је мала“, додао је Јовановић.
Осим Института у бањи ради још неколико мањих приватних хотела и хостела, али ни један нема конференцијску салу нити услове за масовнији туризам.
Јовановић је подсетио да је Нишка бања некада имала три велика хотела,који су припадали угоститељском предузећу Србијатурист, те да су приватизовани почетком 2000-тих, а сада су затворени.
Како каже, ти хотели сада не раде, али је хотел „Србија“ почео да се реновира, мада је нови власник прекинуо радове јер није имао новца да настави тај посао и сада је некада најпознатији хотел у овом месту разрушена зграда која је ругло бање.
„Тренутно смо у разговорима са власницима хотела Озрен и Партизан, али они не желе да их продају, већ да их сами реновирају. Држимо их за реч и чекамо следећу сезону да видимо да ли ће бар један од њих бити у функцији“, навео је он.
Јовановић је појаснио и да Нишка Бања није изгубила званично статус бање, али да је прошле године изузета из пројекта Министарства туризма за доделу ваучера за бесплатан одмор, због, како тврди, „лоше комуникације измедју тадашње власти бање и Министарства туризма“.
„Ове године ваучера је било, али није било неког великог интересовања, свега 70 њих. Важно је да имамо подршку Министарства и да људи на тај начин могу да долазе и проводе одмор у Нишкој Бањи“, каже Јовановић.
Бању, иначе, највише људи посећије у јулу и августу, а у просеку годишње се оствари око 12.13.000 ноћења. Осим домаћих гостију долазе највише гости из Бугарске и Македоније.
Нишка Бања налази се на југоистоку Србије, поред магистралног правца Ниш-Софија. Лежи у подножју Коритњака, огранка Суве Планине, на надморској висини од 248 метара, а удаљена је од Ниша 10 километара и 250 километара од Београда.
Лековите воде у тој бањи извиру са извора Главно врело, Сува бања, Школска чесма, Бањица и Пасјача, а њихова просечна температура је од 36 до 38 степени Целзијуса.