Hoće li Niška Banja ponovo biti “turistički cvet”?

Hoće li Niška Banja ponovo biti “turistički cvet”?

Niška Banja, mesto u kojem su između dva svetska rata svi bogati industrijalci iz Niša imali svoje vile i koje su posećivali kraljevi, sada godišnje ima svega nekoliko hiljada noćenja koja se beleže najviše u Institutu Niška Banja i u privatnom smeštaju, jer ni jedan od tri od nekadašnja poznata hotela ne rade.

Naznake i nadu da će se nešto promeniti i da će banja ponovo postati “turistički cvet”, kako su, kažu meštani, Nišku Banju nekada zvali, dao je premijer Aleksandar Vučić najavom da će to uskoro biti mesto sa najviše investicija, što je rekao nakon razgovora sa predsednicima opština i pet okruga sa juga Srbije a u okviru sedmice u kojoj je Vlada Srbije zasedala u Nišu.

Predsednik opštine Niška Banja Dejan Jovanović kaže za Tanjug da ta najava premijera puno znači stanovnicima banje, jer su svi jednoglasni da je konačno došlo vreme da ona dobije mesto koje joj pripada.
Kaže i da su najave premijera već počele da se sprovode u delo, time što su otpočeli radovi na uređenju sportsko rekreativne poslovne zone na Loznom kalemu, koja se prostire na 15 hektara, a na koju se čekalo 16 godina.
Naglašava da su već potpisani i memorandum o razumevanju sa filipinskom firmom “Immi”, koja u toj zoni prema naselju “Nikola Tesla” planira da gradi fabriku elektronskih komponenti za automobile, i sa još jednim investitorom koji je zainteresovan za izgradnju akva parka.
“Ostaće nam još dosta zemljišta infrastrukturno i komunalno opremljenog koje ćemo da nudimo investitorima, i molimo premijera da investitore koji žele da grade neke hotele ili sportsko rekreativne sadržaje uputi na nas”, poručio je Jovanović.
Dodaje da se radovi na izgradnji vodovodno kanalizacione mreže na lokaciji Lozni kalem finansiraju sa oko 19 miliona dinara iz budžeta, dok će drugu polovinu sredstava, jer je ukupna vrednost tih radova oko 38 miliona dinara, obezbediti lokalna zajednica.
Nakon završetka tog posla, kako tvrdi, planirana je u toj zoni i izgradnja pristupnih puteva, kao i izgradnja prigradske autobuske stanice i pijace, a oko 0,9 hektara je predviđeno da se ostavi za sletanje paraglajdera.
Jovanović navodi da se Niška Banja opredelila za razvoj turizma, te da u tom smislu događaji poput organizovanja prvenstva u preletu paraglajderom, planinskih biciklističkih trka, trka obodom planine Koritnjak, mogu da privuku veći broj mlađih turista u taj kraj, a oni su veoma značajni gosti, jer je njihova vanpansionska potrošnja veća.
Trenutno, kako kaže, u Niškoj Banji najviše borave gosti koji dolaze na rehabilitaciju, jer je ta banja poznata za lečenje kardiovaskularnih i reumatskih bolesti i da su oni smešteni u Institutu Niška Banja koji jedino funkcioniše u banji , a čiji je kapacitet 560 ležaja.
“U institut dolaze ljudi sa uputom iz RFZO i to su osobe na rehabilitaciji i njihova vanpansionska potrošnja je mala”, dodao je Jovanović.
Osim Instituta u banji radi još nekoliko manjih privatnih hotela i hostela, ali ni jedan nema konferencijsku salu niti uslove za masovniji turizam.
Jovanović je podsetio da je Niška banja nekada imala tri velika hotela,koji su pripadali ugostiteljskom preduzeću Srbijaturist, te da su privatizovani početkom 2000-tih, a sada su zatvoreni.
Kako kaže, ti hoteli sada ne rade, ali je hotel “Srbija” počeo da se renovira, mada je novi vlasnik prekinuo radove jer nije imao novca da nastavi taj posao i sada je nekada najpoznatiji hotel u ovom mestu razrušena zgrada koja je ruglo banje.
“Trenutno smo u razgovorima sa vlasnicima hotela Ozren i Partizan, ali oni ne žele da ih prodaju, već da ih sami renoviraju. Držimo ih za reč i čekamo sledeću sezonu da vidimo da li će bar jedan od njih biti u funkciji”, naveo je on.
Jovanović je pojasnio i da Niška Banja nije izgubila zvanično status banje, ali da je prošle godine izuzeta iz projekta Ministarstva turizma za dodelu vaučera za besplatan odmor, zbog, kako tvrdi, “loše komunikacije izmedju tadašnje vlasti banje i Ministarstva turizma”.
“Ove godine vaučera je bilo, ali nije bilo nekog velikog interesovanja, svega 70 njih. Važno je da imamo podršku Ministarstva i da ljudi na taj način mogu da dolaze i provode odmor u Niškoj Banji”, kaže Jovanović.
Banju, inače, najviše ljudi posećije u julu i avgustu, a u proseku godišnje se ostvari oko 12.13.000 noćenja. Osim domaćih gostiju dolaze najviše gosti iz Bugarske i Makedonije.
Niška Banja nalazi se na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš-Sofija. Leži u podnožju Koritnjaka, ogranka Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 metara, a udaljena je od Niša 10 kilometara i 250 kilometara od Beograda.
Lekovite vode u toj banji izviru sa izvora Glavno vrelo, Suva banja, Školska česma, Banjica i Pasjača, a njihova prosečna temperatura je od 36 do 38 stepeni Celzijusa.