Витез Националног реда за заслуге Републике Немачке, почасни грађанин Града Брастилаве, уметник, сликар и путник аматер, преводилац, германиста, специјалиста у немачкој и аустријској драмској и поетској књижевности, дипломата. Он је Филип-Анри Ледри, а Србија је тренутна дестинација у којој је нашао инспирацију за своје слике. Време проводи у Нишкој Бањи где је поред упознавања са културом и начином живота људи са ових простора, боравак тамо искористио да своје политичко искуство и знање о међународним односима подели са руководством општине.
Са господином Ледријем разговарали смо о његовом доживљају Ниша и Бање, о могућностима туристичког напретка, али и о сликању и инспирацији. „Важно је лутати улицама градова! Ја избегавам велика туристичка места, јер је управо богатство контаката са људима оно што на туристичким местима не можете купити и видети.“
Шта вам се највише допало у Нишкој Бањи и Нишу, а да можда и није туристички атрактивно?
Мир и зеленило је оно што карактерише Нишку Бању. Свиђа ми се то што шетајући улицама можете видети њену дугу историју. Док путијем ка Нишу волим да посматрам ког су профила људи који улазе у аутобус: како се понашају, у које доба дана има старијих људи, а кад има млађих. Онда, за само 20 минута путовања прелазите у једну сасвим другу димензију: градска гужва, зграде из разних периода: комунизма, отоманског, римског. Све то заједно ствара једну јако интересантну целину.
Ипак, оно што по овом уметнику разликује овдашње градове од европских су рекламе које се могу видети свуда. То у Европи, каже он, не би могло да прође.
Кафићи и дискотеке у Тврђави у Европи не би могли да постоје. Ја ипак разумем ту сталну борбу између бизниса и историјског споменика каква је Тврђава. С друге стране не волим ни градове музеје, попут Дрездена који је отворени музеј, Прага који је постао извештачен и више није интересантан. У Прагу рецимо не могу да упознам чешку културу, као што могу овде да упознам српску.
Шта је то што Нишу фали?
Ниш и регион немају магнет за туристе, попут неког великог музеја рецимо. Ниш не треба да се такмичи ни са Београдом ни са Софијом. У њему има и историјских места, и трагичних места као што су логори, има основе које могу да се надограђују. Град и регион би требало да развијају такозвани туризам блискости, за све људе који су вољни да упознају и Ниш и цео крај око њега.
Препорука, савет?
Еко туризам, агро туризам, бициклизам по крајолику око Бање. Такве активности пружају довољно могућности за укључивање становништва. Затим, треба променити слику Бање. Прва слика коју видите је слика старих људи. Организација великих догађаја, попут маратона је нешто што привлачи другачију популацију. Нишка Бања треба да одјекује музиком која привлачи омладину.
Како бисте приказали Србе на вашим сликама?
Ни превисе срећне, ни тужне, нешто између. Богате духом, али оскудно одевене.
Шта вас инспирише?
Одећа, навике, грађевине, куће, споменици. Наравно и култура људи, њихов начин живота. Различите ствари видим као инспирацију, а свака земља има своју комбинацију боја и облика. Моја визија градова и земаља су моје слике. Када ме питају какав је неки град ја волим да покажем своју слику и кажем: „Овакав!“
Својим сликама са путовања, каже, даје скроман допринос бољем разумевању света.