Према тврдњама стручњака, а на основу истраживања која трају више од три деценије, на југоистоку Србије, испод Ниша и Нишке Бање налази се хидрогеотермално налазиште – велико поѕемно језеро топле воде на површини од чак 65 квадратних километара. Ова природна акумулација је на дубини између 500 и 800 метара, а како се процењује њени капацитети су око 400 милиона кубних метара термоминералне воде. Сви изведени закључци говоре само једно – под земљом је право природно богатство од којег би користи имали и град Ниш и држава. Председник општине Нишка Бања Зоран Видановић каже да су истраживања ових природних потенцијала из тих разлога обновљена.
– Никаквих дилема нема да под земљом у овом делу Србије постоји природни извор топле воде, који је истовремено и јединствен и највећи потенцијал чисте и обновљиве геотермалне енергије. За ово поѕемно језеро неограничених капацитета топле воде у нишкој котлини зна се одавно, више од три и по деценије, још после првих озбиљних истраживања и испитивања, које су обавили стручњаци Рударско-геолошког факултета у Београду. Нажалост, дар природе се не користи. Из тог разлога у време када се све више заговара систем коришћења обновљиве енергије, котлина Ниша поново се истражује – каже за „Политику“ Зоран Видановић.
Иницирање нових испитивања, речено нам је, уследило је у склопу велике акције која је у Србији поведена пре неколико година да се плански истраже сва поѕемна богатства. Јер, ефекти коришћења топле, или боље речено вруће воде из велике поѕемне акумулације кроз систем експлоатације који би требало саградити, за Ниш и Нишку Бању били би веома велики, истиче се на сваком кораку. Стручна геолошка испитивања показала су да би вода из овог изворишта на површини земље имала температуру од преко 50 степени Целзијуса. То значи да би одмах могла да се користи за загревање станова и породичних кућа, али и за све остале потребе, нарочито у пољопривреди за загревање стакленика са раним поврћем. Иако се на сваком кораку може чути да треба користити обновљиве изворе енергије, у Србији нема искуства у овој области. Али, та искуства имају на пример Исланд и све скандинавске земље и њихово знање треба свакако искористити, кажу стручњаци.
У Нишу и Нишкој Бањи подсећају на ранија истраживања термоминералних вода, која су реализована у периоду од 1981. до 1988. године и када се до изворишта дошло бушотином на дубини од 470 метара. Из дубине земље је у правој ерупцији долазило чак стотину литара вруће воде у секунди. Сада, када се много озбиљније размишља о томе да се природно богатство искористи, израчунато је да је геотермална енергија у нишкој котлини вреди колико и неколико десетина милиона нафте! То је довољан разлог да се више ништа не одлаже, већ да се прионе на израду правих пројеката за експлоатацију термалних вода, што би био највећи подстрек развоју не само града Ниша и Нишке Бање већ и целог југа и југоистока Србије.
Коментари су затворени.