Sićevo je srpska Kapadokija

LEGENDA veli da se Sveti Sava u 13. veku idući ka Carigradu, putem po litici Sićevačke klisure, umorio i svratio u selo okruženo vinogradima. Zatražio je vode od jedne domaćice, a ona je odgovorila da vode nema već samo vina i pružila mu vrč. Kad je Sveti Sava okusio božansko piće sa sićevačkih padina, blagoslovio je selo i vinograde.

Stanovništvo tog starog Sićeva otišlo je ka severu u velikoj seobi Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Tada je, po legendi, od Osmanlija pobegao i sićevački manastir Svete Bogorodice, preletevši iz podnožja vrha Ječave na drugu stranu Nišave, pod skute vrha Kusača, gde i danas stoji. Selo koje je blagoslovio Sveti Sava nije trajno zapustelo. U njega je, po predanju, dolutao zbeg srpskih vinara i stočara s Kosova i Metohije koji su obnovili vinograde i torove.

Sićevo je 1905. odabrala naša velika slikarka Nadežda Petrović da u njemu organizuje prvu međunarodnu likovnu koloniju u Srbiji. Razlog nije bilo vino, već fantastični pejzaži sićevačkih litica. Oni su javnosti postali dostupni 1887. kad je klisura prvi put od nastanka probijena za saobraćaj izgradnjom železničke pruge.

Putnici vozova, uključujući slavni „Orijent ekspres“, prvi su zadivljeno gledali neizmerne vertikalne zidine litice masiva Kusače nad levom obalom Nišave, koji kao da je presečen udarom silnog mača. Litica Ječave, s druge strane reke, izdaleka se prepoznaje po Kolo kamenu, prstenu od stena koji kao kruna stoji na vrhu litice. Pod njom su nadrealni prizori koje su vetar i kiša urezali u stenu. Litica je ukrašena grupama izduženih kupastih kula iz kojih tamne pećine zure kao vrata u drugi svet. Kraj njih stoje monumentalne grupe figura, ljudi i životinja, izvajanih erozijom, koje ne zaostaju za čudesima slavne Kapadokije. Tu su u srednjem veku bile isposnice monaha pustinjaka sićevačke Svete gore, a docnije hajdučke skrivnice u kojim se i danas traži blago.

Najviše pažnje izaziva lik Bogorodice koje su prirodne sile uklesale u vertikalnoj litici kraj skrivene staze ka pećini Ječavi. Njen ogromni pravougaoni ulaz, visok tridesetak metara, izgleda kao dveri divovskog hrama i čest je motiv na slikama i fotografijama. Međutim, vrlo malo ljudi je posetilo ovo i druga čuda prirode u Sićevu, iako je ono deo gradske opštine Niška banja, nalazi se kraj prometne saobraćajnice, a do njega ide mnoštvo prigradskih i međugradskih autobuskih linija. Staze kojim bi moglo da se šeta su u najboljem slučaju slabo obeležene, bez turističke signalizacije, a čak i planinarske oznake su retke. Danas je i ljudi i blagoslovenih vinograda u Sićevu sve manje. U školi s ukupno tridesetak učenika, samo je jedan đak-prvak. Nekadašnje vinograde i pašnjake osvajaju kiselo drvo i bodljikava drača, a velika vinogradarska zadruga je u stečaju i zakatančena.

PUSTI ČOKOTI

NADREALNO deluje niz ogromnih koridiranih cisterni kraj pruge u Sićevu iz kojih se nekada vino pretakalo direktno u vagone cisterne. Nekadašnji vinari kažu da se blago sićevačkog vinogorja vozilo u Sloveniju, gde se prepakivalo i vraćalo na srpsko tržište u lepom pakovanju, po visokoj ceni. Posle raspada Jugoslavije ta veza je prekinuta, pa su mnogi vinogradi zapusteli. Danas je u Sićevu ostalo samo nekoliko manjih podruma, koji prave visokokvalitetna vina.

VIKENDICE U ŠIKARI

OD samog sela Sićeva veće je i raskošnije naselje predimenzioniranih vikendica sazidanih u zaštićenom parku prirode Sićevačka klisura. Međutim, i one su danas uglavnom puste i zarasle u šikaru, što je velika šteta, jer bi makar mogle da se rentiraju turistima.

HRISTOVI INICIJALI

ZANIMLjIVO je da se Sićevo pominje i kao magijski pojam u jednom srednjovekovnom zborniku medicinskih, veterinarskih i zemljodelskih znanja, pronađenom u rumunskom Banatu. U receptu protiv nerodnosti vinograda, navodi se da treba napisati reč Sićevo i Hristove inicijale na cigli, koja se onda zakopa pod lozu, a ona će ubrzo početi da rađa.

Izvor: „Večernjih Novosti“