Tadašnji upravnik banje dr Milan Šijački kralja opisao kao skromnog čoveka koji nikakve posebne udobnosti nije tražio za sebe.
Pre osam decenija, 9. oktobra 1934. godine u Marseju je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević. Samo desetak dana ranije kralj Aleksandar bio je u svojoj, ispostavilo se, poslednjoj poseti Niškoj Banji. U banji se lečio, ali i uživao u lepotama okoline i rado razgovarao sa narodom iz ovog kraja.
Prvi dolazak kralja Aleksandra u Nišku Banju vezan je za njegovu prvu posetu Nišu 1928. godine. Niš jedo tada važio za “obrenovićevsko gnezdo”, zbog čega je kralj Aleksandar sa zebnjom prihvatio poziv tadašnjeg predsednika niške opštine (a kasnije i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije) Dragiše Cvetkovića da poseti grad na Nišavi. Ipak, sve je prošlo u najboljem redu.
Već 1929. godine prestaje Dragišina naklonost prema kralju Aleksandru. Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature Dragiša Cvetković je ostao bez ministarskog položaja, a odmah potom i bez mesta predsednika niške opštine. Cvetković postaje opozicionar režimu.
Od 1928, pa do ubistva oktobra 1934. godine, kralj je svake godine posećivao Banju. Često i tri puta godišnje, “tražeći leka za narušeno zdravlje. Reuma, bolest većine rovovskih ratnika i konjanika, mučila je kralja, učesnika svih pobedonosnih ratova Srbije, mada mu je bilo tek 47 godina I pored brojnih poznatih lekovitih mondenskih banja Evrope, izabrao je Nišku Banju da u njoj sebi nađe leka”, zabeležio je dr Milan Šijački, u to vreme upravnik Banje, u svojoj monografiji iz 1935. godine.
Šuškalo se, međutim, da kraljevi dolasci u Nišku Banju nisu bili vezani samo za njegovo lečenje. Prema tim glasinama, kraljeva ljubav prema Niškoj Banji dolazila je i otuda što je bio u “sentimentalnoj vezi” sa lepom rođakom jednog od čelnih ljudi tadašnjeg niškog Duvanskog monopola. S tim u vezi pojavio se u Nišu jedan letak, koji je pripisan Dragiši Cvetkoviću. On je više puta bio privođen u policiju, ali se nije moglo dokazati da je autor letka.
S obzirom na to da je Banja bila prilično neuređena, za kralja je “na brzinu adaptirano takozvano Tursko kupatilo. Okrugli bazen dobio je bele čehoslovačke pločice, a čitav objekat ime Kraljevo kupatilo. Na staklu je bio kraljevski grb. Ovako renoviran bazen je bio dostupan svim gostima i građanima, izuzev jednog sata u toku dana, kada ga je koristio kralj”, beleži dr Milan Šijački.
Šijački opisuje kralja Aleksandra kao vrlo skromnog čoveka a Nije nikada ništa za sebe naročito tražio. Njegov ideal: čisto, belo okrečeno i najjednostavnije uređene prostorije činile su Ga zadovoljnim. Trebalo je mnogo truda dok se privoleo da odobri izradu za Njega specijalnih odelenja. Kada se jednog dana u tome uspelo, odobrio je stim, da se u starom bazenu, u kome se On kupao, ne smeju vršiti nikakve prepravke.
“Pazite da se ne ošteti starina – ja nju volim”, rekao je jednom blago i mi smo Ga poslušali.
Uvek, svojom očinskom brigom, starao se da oko banje sakupi sve one koji joj mogu biti od koristi. U znak tog priznanja, g.prof. Dr. D.K. Jovanović izgradio je specijalno za Njega jedan inhalator, u čijoj je sredini boravak bio veoma prijatan, za razliku od nekih stranih, u kojima je visoka toplota ili neprijatna vlaga zahtevala specijalan način odevanja i izazivala mnoge nelagodne smetnje.
Iz svojih ličnih sredstava podigao je svoju zadužbinu – “Narodno kupatilo Kralja Alvksandra I”, s tim da se u njemu svi siromašni mogu besplatno kupati u toku cele godine, a ostali uz minimalnu cenu.
Blagodareći Njemu, banja se počela naglo razvijati, piše Šijački.
Kralj je u Banju dolazio “pakardom” koji je privlačio pažnju i meštana i gostiju. “U banjskom potoku tople vode, još neuređenom šofer je svakog jutra prao otvoreni Kraljev pakard sa krunom napred na hromiranom hladnjaku, praćen pogledima radoznalih 6anjskih gostiju, naročito dece”, piše Nikola Jovanović u “Niškom vesniku”, i nastavlja: “Posle jutarnjeg kupanja u banjskoj toploj vodi kralj se, uvijen u beli peškir, hitrim koracima vraćao u vilu ‘Jela’, udaljenu dvestotinak metara od kupatila. “Popodne je išao u protokolarne posete u susedne gradove, a deca su očekivala njegov povratak pred veče, gledajući s brda oblake prašine koju je snažni automobil ostavljao za sobom. Bio je to znak da se okupe i pozdrave ga, vičući: “Živeo kralj”. On je, sa osmehom, otpozdravljao rukom.”
Kralj Aleksandar i kraljica Marija u Niškoj Banji su obeležili desetogodišnjicu braka (1932.). “Niški vesnik” o tome piše: “Za desetogodišnjicu od venčanja Nj. Veličanstva našli su se u Niškoj Banji. Nj.V. Kraljica, u oči dana desetogodišnjice doputovala je automobilom, kojim je sama upravljala iz Beograda. Do Aleksinca joj je u susret išao Nj.V. Kralj. U miru i sa skromnošću koja ih krasi, provela su Njihova Veličanstva ovaj dan u Niškoj Banji.
Ban g. Živanović i pretsednik opštine g. Čavdarević još ujutru su se upisali u dvorsku knjigu donevši lepe bukete prirodnog cveća N.V. Kraljici. U toku dana i mnogobrojna niška društva, a među njima Srpska Majka, Knjeginja Zorka, i ostala, poslali su svoje delegacije da čestitaju ovaj dan Nj.Veličanstvu.
Milan Šijački u patetičnom tonu piše o žalosti zbog kraljeve pogibije: Onda, kada je sve bilo uređeno, kada je trebalo da uživa u blagodeti svoga velikog truda oteli su nam Ga. Na desetak dana, pred kobno putovanje u Francusku, došao je još jednom u prolazu, da nas obraduje i da oe okupa. Pri polasku, teška srca, uzviknuo je – “Do viđenja!”
Spomenik u banjskom parku
Uznak počasti pokojnom kralju, godine 1936. u Banji Je otkrivena njegova spomen-bista. Urađena je po naređenju ondašnjeg predsednika niške opštine Dragutina Petkovića. Spomen-bistu uradioje poznati akademski vajar Marin Studin, a izlivena je u bronzi u umetničkoJ livnici ‘Voždovac” u Beogradu. Bila Je postavljena u vrh današnjeg stepeništa iznad fontane u parku, a otkrivena je na Vidovdan 1936.
Jedan savremenik je o tome zapisao: “Osvanuo je divan dan Vidovdan. Tramvaji od zore prepuni Nišlijama koji žele da odaju još jednom poštu tragično poginulom kralju i prisustvuju otkrivanju spomenika. Angažovani su i svi takstisti. Mnogi su u fijakerima porodično, a i špediteri imaju posla. Banja je opsednuta gostima, koji sa pijetetom i sa tugom na licu prate ceremonijal. Čuju se jecaji a vide se i suze u očima. Tu su najviši predstavnici Vlasti, vojske i crkve. Spomenik je otkriven i osvećen, a ceo prostor prekriven poljskim cvećem građana i seljaka koje su ga sami ubrali i sa suzama tuge položili.
Posle Drugog svetskog rata mermerne kocke sa postamenta spomenika kralju Aleksandru su iskorišćene za spomenik žrtvama fašizma kod “Zelengore”. Bista je pretopljena.
Komentari su zatvoreni.