Pretpostavlja se da su Rimljani počeli posvećivati pažnju iskorišćavanju termalnih voda Niške Banje u 2. veku nove ere, kada i uopšte počinje intenzivnije korišćenje banja na našem prostoru. Tu pretpostavku potkrepljuju nalazi novca iz vremena vladavine Hadrijana (117-138 god.). Verovatno je tada kaptirano Glavno vrelo i podignuto kupatilo. Hroničari Niške Banje beleže da je ceo prostor sadašnjeg parka, naročito njegov severni deo, bio ukrašen velikim zgradama. Bile su izgrađene tako lepe građevine da je istorik Prisk, opisujući ih 448. godine mislio da su to hramovi. Oko termalnih izvora verovatno su postojala svetilišta posvećena Asklepiju ili Heraklu, čiji je kult u regionu Niša bio osobito poštovan.
Ostaci građevina koje je opisao Prisk otkopani su prilikom izgradnje Novog kupatila 1934. godine. Njihov detaljni prikaz daje dr Milan Šijački, koji kaže: „Na mestu zgrade novopodignutog kupatila postojao je pre toga jedan brežuljak, koji je morao ustupiti mesta velikoj građevini novoprojektovanog kupatila. Tom prilikom, pošto su prvi slojevi zemlje uklonjeni, otkrivene su neke zidine, čija je razmera rasla ukoliko se otkopavalo dalje, tako da su one i predstavljale osnovni sadržaj ovog uzvišenja.
Daljim otkopavanjem oslobođene su ove ruševine od velikih nanosa u dužini od 45 metara (docnije je utvrđeno da se temelji ove građevine produžavaju i dalje u sastav starog postojećeg kupatila). U širini se nije moglo doći do kraja, jer je za to bilo potrebno većih materijalnih sredstava.
U istom delu ovih temelja otkrivena je jedna interesantna grobnica, svodasto kamenom i ciglama ozidana. Unutrašnjost njena bija je slikovito ispunjena mnogobrojnim stalaktitima, koji su na podu od popločanih velikih cigala prosto prikovali dobro očuvan muški skelet. Ova grobnica bila je priljubljena uza same zidine, koje su i zatvarale njenu južnu stranu. I ako u njoj sem pomenutog ništa drugo nije nađeno, tako obilno prisustvo stalaktita, način obrade i njen položaj jasno svedoči o njenoj velikoj starosti, o rimskom poreklu, ne samo njenom nego i temelja ove zgrade, uz koju je bilo čvrsto uzidana.
Tim otkopavanjem uspeli smo dobiti približnu sliku ove građevine.
Ona je morala biti dosta visoka, jer su nađeni i ostaci velikih stubova. Sam prostor u istočnom delu bio je zauzet jednim duguljastm odeljenjem, 5 metara širokim i 20 metara dugačkim. U njemu su bila delimično očuvana stepeništa za silazak, a okolo sedišta išarana kamenom i rimskim ciglama. Pored toga, u odom odeljenju nađeno je više metara olovnih cevi, koje su služile za dovod vode pored ozidanih kanala, kojima je voda iz Glavnog vrela ovamo doticala. Sve ovo jasno svedoči da su ovo poslednji ostaci nekadašnjeg velikog bazena.
Nešto dalje prema istoku, a u blizini postojećeg starog kupatila, otkriveno je još dva manja odeljenja u promeru 2.5 x 3.5 metara, mnogo bolje očuvanih blagodareći velikim naslagama zemlje.
Ovi su prostori služili svakako u kupališne svrhe i to nešto slično danšnjim kadama, međusobno kanalima povezanim. Njihova unutrašnja obrada tako je bila majstorski izvedena da je i danas, posle toliko vekova, sačuvala svoju nepropustljivost blagodareći ružičasto obojenoj podlozi poda i zidova. Kanali kojima su ovi prostori napajani gube se pod dubokom naslagom zemlje u pravcu glavnog vrela. Pored ovih delimično su otkopana još dva u njihovom produžetku iste veličine i osobina. Na žalost, dalje se nije smelo otkopavati.
Veći broj ostalih, velikih odeljenja, nisu nam mogla pružiti nikakav detalj svoje svrhe. To su verovatno bile sporedne ili pomoćne prostorije, koje su služile za ostale mnogobrojne principe lečenja tog doba. Veći deo tih odeljenja i dalje je ostao sakriven pod dubokim slojem zemlje.
U toku ovog otkopavanja nađen je veliko broj rimskog novca – raznog porekla, zemljanog i parčan staklenog posuđa, više komada razbijenih mermernih kipova, raznih ukrasa za dame i mnogih drugih predmeta svakodnevne upotrebe, sve rimskog porekla (koji se nalaze na čuvanju u Niškom muzeju)“. Već je ranije pomenut i kupolast objekat na Glavnom vrelu, koji pripada istoj epohi.
Prilikom izgradnje hotela „Milenković“ (danas „Partizan“) 1935. godine nađeno je šest dečijih grobova sa kamenim sarkofazima sa dvoslivnim krovom, koji su datovani u 4. vek. U sarkofazima je nađeno više primeraka zlatnih alki – minđuša, neke i sa privescima od zlatnog lima.
U toku izgradnje stacionara „Radon“ 1972. godine, slučajno je otkrivena kasnoantička grobnica sa dve kalote. Sličnošću grobnica sa dve kalote u nekropoli i Jagodin-mali u Nišu, datovana je u kraj V ili početak VI veka. Sve unutrašnje površine grobnice su malterisane finim malterom, ali bez likovne dekoracije.
U ovoj grobnici nađena su dva skeleta. Priloga nije bilo jer je grobnica opljačkana u prošlosti. Nedaleko od ovog objekta uočeni su temeljni ostaci neke kružne građevine (hrama?) iz rimskog perioda.
Razdoblje procvata antičke Banje naglo je prekinuto hunskim zauzećem ovih oblasti 441. godine. Opisujući Nais nekoliko godina kasnije (448.) Prisk kaže:“Kad smo stigli do Naisa, nađosmo grad sasvim opusteo, pošto je do temelja bio porušen od neprijatelja (Huna)“. Svakako je bila spaljena i opustela i Niška Banja, i Prisk se u njoj suočio samo sa ruševinama.
Prilikom pomenutih iskopavanja ostataka antičkih graševina Šijački je zabeležio da su „sve te ruševine na jednoj odrešenoj visini bile prekrivene jednim slojem od 20-30 cm pepela, gari i delova nesagorela drveta, a preko ovog, naročito duž unutrašnjih zidova, ležalo je izvaljeno počađalo kamenje, malter i mnoštvo razbijenih i celih velikih crepova. Tek preko svega ovog naslagao se talasasto vodeni nanos“. Ovaj opis jasno svedoči da u narednih 15 vekova Niška Banja nikada više ni približno nije izgrađena kao u doba Rimljana, čije ostatke zgrada je okovao bigar.
Izvor: NARODNE NOVINE